Синопсис

Грчка реч - преглед. Нацрт, скица, преглед, осврт; зборник различитих материјала о истом питању...итд.

..

..

       ПОВОДОМ ПРОМЕНЕ НАЗИВА ОВЕ ЛОКАЦИЈЕ

До вечерас је ова локација - неколико година -  имала назив СИА Српска Информативна Агенција, али назив сам морао да променим чим сам видео да се појавило једно ново електронско гласило са истим насловом. Открио сам то сасвим случајно, данас поподне.

Исто тако,  догодило се нешто неочекивано и недопустиво за мене - пре извесног броја година штампао сам приватни књижевни часопис Трећа Србија.  Штампао сам више од десетак бројева, када су извесни амбициозни људи основали политичку партију "Трећа Србија", и преузели баш тај назив за своју партију, 

не питајући за дозволу да ли то могу да преузму тек тако.

Како је почело, бога ми последњих година, може се догодити да неко почне да штампа и моје романе, 
или друге моје књиге, под својим именом!

Где то још на свету има?

Како се то свуда на свету, осим у Србији, зове? 

Крађа и прекрађа идеја?
Или глупа шала? Или - ђаво ће га знати?
Од толиких могућих назива они одаберу баш тај, који сте ви узели за ваш блог или сајт?!
Велики је број људи који прати напоре "Заветина", последњих година, и чита оно што објављујем или препоручујем - таквим не треба да доказујем. Уосталом, чему и доказивања? Када сам видео да посете тог мога сајта расту убрзано, ја сам га претворио у приватни, нејавни, и то су неки искористили.
Али, то у суштини, није добро.
Никог од тих власника споменутог новог гласила не познајем.
Нико ми се, као уосталом и они из споменуте политичке партије, није обратио као Куму, не.
Сад  се само повремено запитам - шта ће следеће покушати да присвоје из богатог Спектра "Заветина"?

     Уторак, 18.09. 2018. Увече  . М. Лукић

ЛеЗ 0016269  

Мирослав  ЛУКИЋ

СИНОПСИС

МАГАЦИНСКА КЊИГА
Четврта књига из квартета ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ


1) "Пројекат" је крупна реч, синопсис,скица или нацрт једног будућег циклуса (романа) - то звучи донекле прихватљивије. „Магацинска књига“ је замишљена, као последња књига квартета који чине "Земља Недођија" (1993), “Велика магаза“ и "Ујкин дом" – романи, тј рукописи који су тренутно у штампи*
Да се не не фолирамо**,драге колеге!Ја сама већ написао на стотине нацрта и неколико верзија "Магацинске књиге" последњих неколико година. И -незадовољан неписаним - одбацио све то, одложио. Схватио сам:требало је све то написати, изгледа, да бих поново могао писати.
Најприближнији коначни облик те књиге вероватно ће бити роман-лексикон. Суштина и садржина :резиме претходних књига из циклуса ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ.
У једном од првих поглавља ''Ујкиног дома“ постоји следећа фус—нота: "Рукописну заоставштину Боре Мишљеновића чине а) ДНЕВНИЦИ - РОКОВНИЦИ (стотинак свесака разних формата и различитог обима,у којима има свега и свачега), б)ПОЕЗИЈА (стихови и песме, углавном необјављени, из дневника), в) ПРЕПИСКА (несређена и делимично сачувана),г) ПРИКУПЉЕНА ЕТНОГРАФСКА ГРАЂА ("Грађа за породичну митологију Босиљковца и околине" -око 2000 стр.) , д) ПРОЗА (независна,деструктивна,словенска – 1. „Књига инвентара ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ, 2. „ФАНТАЗМАГОРИЈА“, и 3. „МАГАЦИНСКА КЊИГА“ (друга, проширена али недовршена верзија лексикона или речника једне готово немогуће књиге.
Дозволите да наведем још један извод из рукописа књиге „Велика магаза“.


2) ...Написао сам, дакле, БОСИЉКОВАЦ, уверен да ће се отворити као ковчежић, који опет треба отворити да би се опет нашао ковчежић и да би потрајала фантастична кинеска игра са ковчежићима. Вероватно у овој игри нема довољно мудрости, али:коме је мудрост помогла? Мудрост је потребна живима, јер на известан начин раствара превртљиву судбину, несреће, а пошто је све то скупа страшно и болно, то растварање је благотворно.
Драж ове фантастичне игре са ковчежићима проистиче из жеље да се Босиљковац са свим својим обичајима и успоменама, схвати и надовеже на будућа времена.

Зашто баш Босиљковац?

Да сам изабрао неко друго место и неке друге фамилије и прилике, да нисам изабрао моју ужу и ширу фамилију, онда бих изабрао нешто коначно.
Али, шта значи Босиљковац, моја ужа и шира фамилија ?
Босиљковац и моја ужа и шира фамилија су нешто најапстрактније од свега и истовремено најконкретније од свега. Немогуће је уловити повест Босиљковца, историју у вечном растењу, јер је често затичемо непокретну. Као шуму. Да би се познавао живот једног друштва,места или краја, не треба упознати читав свет и човечанство. (Свет је представа у којој се непрестано мењају ствари,потискујући једне друге, стварајући огромне просторе на којима играју привидности, отровна и бесплодна илузорност. ) Довољно је упознати, доста добро, неколико фамилија.

Почећу прво од своје, од босиљка на столу, убраног у мојој башти...“ итд.


Извињавам се због дужине оба извода. Први је написао Приређивач, други књижевни јунак, тј. Деда главног јунака „Ујкиног дома“.

Рукописе (из рукописне заоставштине Мишљеновића - јунака споменутих рукописа романа, приређује њихов потомак по женској линији, професор књижевности Филип Сенковић - јунак мог првог штампаног романа „Дневник за Сенковића“, Београд, 1983).
Верујем да, „МАГАЦИНСКА КЊИГА“ треба да буде, после свега, оно што су сањали њени покојни јунаци и писци, које је покосио усуд и трагична историја 20. века: Књига инвентара замишљене и стварне историје једне српске породице и једног српског села. То је, у ствари, једна старинска и тужна повест у најбољем значењу те речи о мртвој кући и кућним духовима (сетите се, као нечег најприближнијег, Рицове поеме „Мртва кућа“ (ч. „Савременик“, Београд, јун 1987, бр. 6). Али, за разлику од Рицове поеме „Мртва кућа“ пуне "црне неодређености" у којој се не зна ко све запрево живи и ко је кад жив, у којој се мешају временски нивои и збивања, мене привлачи и скоро фасцинира извесна изазована трагична (пред) одређеност : играти се, као покојни јунак Павле Мишљеновић са ковчежићима, и отворити и онај последњи ковчежић -учинити доступним све м о г у ћ е и немогуће (митског села) Босиљковца, ситуираног негде у североисточној Србији.
Мени је, као писцу, као и Рицу, дабоме, стало до елемената препознавања, по схватању Стравинскога, «пресудног за модерну уметност“, али и до метафора једног митског света, смештеног у географском и митолошком средишту Балкана. Стало ми је до извесне синтезе метафора и кошмарних англомерација лирских реминисценција и фактичких описа, каквих у изобиљу нуди како необјављени део рукописне заоставштине фамилије Мишљеновић, тако и проучавање богатог фолклора североисточне Србије и неумољивих рецидива историје, нарочито 20. века. Стало ми је – другим речима – до једне тоталне књиге...


У Београду, 9. маја 1996. Мирослав Лукић

Ови папири  су  били уметнути у књигу зелених корица ТЕОРИЈА РЕЦЕПЦИЈЕ О НАУЦИ КЊИЖЕВНОСТИ / Х. Р. Јаус, Х. Вајнрих, В. Изер и др. (приредила Душанка Марицки – Нолит, Веоград, 1978). Ту књигу сам читао и подвлачио обичном оловком. На њеном крају, тј. на празној страници иза садржаја споменуте књиге: белешке:

   „Када бих добио премију – 50 милиона! Маштање ме обузима на улици, вероватно као узалудни покушај да пребродим многе тешкоће. То је слабост коју не схватам потпуно. Исто је као и у детињству, дечаштву, првој младости. Новац је недостижан. Моћ, такође. Често ме обузима то – маштање. Релација – Студентски трг – Ул. Седмог јула). Шта бих купио мојима, најближима? Тепихе, сервисе. Дотерао бих моју бившу момачку собу. Купио оцу одело.  Чудновато – не помишљам шта бих себи купио. Ципеле – заборављам да исте ципеле носим месецима...

    Дошао***... Престаје сваки интелектуални рад...

______________

        *  Ово се штампа из рукописа који је пронађен  у белом плакару самачког хотела „Дорћол“ (Београд, Дубровачка 22/12).Рукопис је датиран: настао је у другој половини септембра месеца 1979. Године. Рукопис садржи руком исписаних 160 страница... Рукопис ми се "вратио" неким чудним путевима: тј. негде током 2012.године. Једноставно, добио сам подебљи коверат, мислећи да је реч о  рукопису неког од ажурнијих сарадника "Сазвежђа З", и био је упућен из Београда у Београд, и потписан иницијалима П.А. - Пуковник Амарилис? Ко би други, до неки тајни прсти неких тајних људи, који су ишли за мном и пасионирано скупљали чак и најобичније цедуљице! Или се то са мном шалио -зашто на такав начин? -  неко од "другова уредника", за које је тај синопис био и написан? У сваком случају, то је исто - П.А. или  "другови уредници" -усуд,  полуге судбине, сценаристи моје књижевне судбине!Како - тако, аналогија, ја сам написао  синопсис, а они су му дали онај смисао који има у филмском језику сажет нацрт будућег филма као подлога за израду сценарија, који су они написали. Сви имају имена и презимена, и карактеристичне псеудониме ... (Крајем, 2017.године)    

       **  Тачније би било да сам написао - уредници јазова.
       ***   Дошао је - највероватније неки од тих вечних цинкароша и Јуда, издајући се за мога пријатеља... итд.
      
      ЛеЗ 0013600